Görögország, Ciprus fő lakosságát a görögök alkotják. A görögök nevet az ókorban a rómaiak adták nekik a dél-olaszországi hellén gyarmatosítók egyik kis törzsének neve után. A hellén nép a 12. század környékén kezdett kialakulni. időszámításunk előtt e. Görögország legősibb lakóinak, a pelazgoknak a kis-ázsiai jövevényekkel (tirzeniek, kariak stb.) való keveredésének eredményeként, akik viszont a Dél-Urál sztyeppéiről érkeztek (ahol a legősibb indo-szigetek). -Európai közösség alakult), és a Balkán-félsziget északnyugati vidékéről származó törzsek, amelyek akkor főként négy törzsből álltak: akhájokból, iónokból, eolikusokból, dórokból és néhány más, kisebb törzsből.
Arnavutlar, Arnavutluk, Kosova (Rusya Kosova'yı ayrı bir devlet olarak tanımıyor), Makedonya, Sırbistan, Karadağ'da yaşayan bir halktır, diğer ülkelerde, özellikle İtalya, Almanya, İsveç, Fransa ve diğer ülkelerde Arnavut diasporaları vardır. Arnavut dilinin lehçelerine ve etnografik özelliklerine göre Arnavutlar, Ghegler (kuzeyde, Gheg lehçesinde Shkipenia) ve Tosks (güneyde, Tosk lehçesinde Shkiperia) olmak üzere ikiye ayrılır. Arnavutlar arasındaki antropolojik tiplerden brakisefalik (Dinarik veya Adriyatik antropolojik tip) baskındır (özellikle kuzeyde ve doğuda). "Arnavutlar" adı Latince albus – "beyaz" ve Keltçe bir kelime olan alp – "yüksek dağ" kelimelerinden gelmiş olabilir. Yani, diğer halklar için "Arnavutlar" adı, beyaz yüksek dağların sakinleri anlamına gelebilir. Dağların tepelerinde sık sık beyaz kar, buzullar gözlemleyebilirsiniz. Arnavutlar, kaybolan İliryalılar, Messaplar ve Trakyalılara yakın Hint-Avrupalılar.
Албанците са народ, населяващ Албания, Косово (Русия не признава Косово за отделна държава), Македония, Сърбия, Черна гора, има албански диаспори в други страни, по-специално в Италия, Германия, Швеция, Франция и други страни. Според диалектите на албанския език и етнографските особености албанците се делят на геги (на север шкипения на гегски диалект) и тоски (на юг шкиперия на тоски диалект). От антропологичните типове при албанците преобладава (особено на север и изток) брахикефалният (динарски или адриатически антропологичен тип). Името "албанци" може да идва от думите albus – "бял" на латински и alp – "висока планина" келтска дума. Тоест името "албанци" за други народи може да означава жителите на белите високи планини. По върховете на планините често можете да наблюдавате бял сняг, ледени шапки. Албанците са индоевропейци, близки до изчезналите илири, месапи и траки.
Албанците се народ кој живее во Албанија, Косово (Русија не го признава Косово како посебна држава), Македонија, Србија, Црна Гора, има албански дијаспори во други земји, особено во Италија, Германија, Шведска, Франција и други земји. Според дијалектите на албанскиот јазик и етнографските карактеристики, Албанците се поделени на геги (на север, Шкипенија на гешкиот дијалект) и тоски (на југ, шкиперии на тоски дијалект). Од антрополошките типови кај Албанците преовладува брахицефалниот (динарски или јадрански антрополошки тип) (особено на север и исток). Името „Албанци“ можеби потекнува од зборовите албус – „бел“ на латински и алп – „висока планина“ келтски збор. Односно, името „Албанци“ за другите народи би можело да значи жители на белите високи планини. На врвовите на планините често можете да набљудувате бел снег, ледени капи. Албанците се Индоевропејци, блиски до исчезнатите Илири, Месапи и Тракијци.
Албанци су народ који насељава Албанију, Косово (Русија не признаје Косово као посебну државу), Македонију, Србију, Црну Гору, албанске дијаспоре постоје и у другим земљама, посебно у Италији, Немачкој, Шведској, Француској и другим земљама. Према дијалектима албанског језика и етнографским обележјима, Албанци се деле на Геге (на северу Шкипенија на Гхег дијалекту) и Тоске (на југу Шкиперија на Тоском дијалекту). Од антрополошких типова код Албанаца преовлађује брахикефални (динарски или јадрански антрополошки тип) (нарочито на северу и истоку). Назив "Албанци" можда потиче од речи албус – "бео" на латинском и алп – "висока планина", келтске речи. Односно, назив „Албанци“ за друге народе могао би значити становнике белих високих планина. На врховима планина често можете видети бели снег, ледене капе. Албанци су Индоевропљани, блиски несталим Илирима, Месапима и Трачанима.
Albanci su narod koji naseljava Albaniju, Kosovo (Rusija ne priznaje Kosovo kao posebnu državu), Makedoniju, Srbiju, Crnu Goru, albanske dijaspore postoje i u drugim zemljama, posebno u Italiji, Nemačkoj, Švedskoj, Francuskoj i drugim zemljama. Prema dijalektima albanskog jezika i etnografskim obeležjima, Albanci se dele na Ghege (na severu, Shkipenia na Gheg dijalektu) i Toske (na jugu, Shkiperia na Tosk dijalektu). Od antropoloških tipova kod Albanaca preovlađuje brahikefalni (dinarski ili jadranski antropološki tip) (posebno na sjeveru i istoku). Naziv "Albanci" možda potiče od riječi albus – "bijeli" na latinskom i alp – "visoka planina", keltske riječi. Odnosno, naziv "Albanci" za druge narode mogao bi značiti stanovnike bijelih visokih planina. Na vrhovima planina često možete vidjeti bijeli snijeg, ledene kape. Albanci su Indoevropljani, bliski nestalim Ilirima, Mesapama i Tračanima.
Albanci su narod koji nastanjuje Albaniju, Kosovo (Rusija ne priznaje Kosovo kao posebnu državu), Makedoniju, Srbiju, Crnu Goru, albanske dijaspore ima iu drugim zemljama, posebno u Italiji, Njemačkoj, Švedskoj, Francuskoj i drugim zemljama. Prema dijalektima albanskog jezika i etnografskim obilježjima, Albanci se dijele na Gege (na sjeveru Škipenije na geškom dijalektu) i Toske (na jugu Škiperije na toskom dijalektu). Od antropoloških tipova kod Albanaca prevladava brahikefalni (dinarski ili jadranski antropološki tip) (osobito na sjeveru i istoku). Naziv "Albanci" možda dolazi od riječi albus – "bijeli" na latinskom i alp – "visoka planina" keltske riječi. Odnosno naziv “Albanci” za druge narode mogao bi značiti stanovnike bijelih visokih planina. Na vrhovima planina često možete promatrati bijeli snijeg, ledene kape. Albanci su Indoeuropljani, bliski nestalim Ilirima, Mesasima i Tračanima.
Albanci so ljudje, ki naseljujejo Albanijo, Kosovo (Rusija ne priznava Kosova kot ločene države), Makedonijo, Srbijo, Črno goro, v drugih državah so albanske diaspore, zlasti v Italiji, Nemčiji, na Švedskem, v Franciji in drugih državah. Glede na narečja albanskega jezika in etnografske značilnosti se Albanci delijo na Gege (na severu Shkipenia v narečju Gheg) in Toske (na jugu Shkiperia v narečju Tosk). Od antropoloških tipov pri Albancih prevladuje (zlasti na severu in vzhodu) brahikefalni (dinarski ali jadranski antropološki tip). Ime "Albanci" je morda izhajalo iz besed albus – "beli" v latinščini in alp – "visoka gora" keltske besede. Se pravi, ime "Albanci" za druga ljudstva bi lahko pomenilo prebivalce belih visokih gora. Na vrhovih gora lahko pogosto opazujete bel sneg, ledene kape. Albanci so Indoevropejci, blizu izginulih Ilirov, Mesapov in Tračanov.
Albanezii sunt un popor care locuiește în Albania, Kosovo (Rusia nu recunoaște Kosovo ca stat separat), Macedonia, Serbia, Muntenegru, există diaspore albaneze în alte țări, în special, în Italia, Germania, Suedia, Franța și alte țări. Conform dialectelor limbii albaneze și caracteristicilor etnografice, albanezii sunt împărțiți în Ghegs (în nord, Shkipenia în dialectul Gheg) și Tosks (în sud, Shkiperia în dialectul Tosk). Dintre tipurile antropologice la albanezi predomină cel brahicefalic (tipul antropologic dinaric sau adriatic) (mai ales în nord și est). Numele „albanezi” poate să provină de la cuvintele albus – „alb” în latină și alp – „munte înalt”, un cuvânt celtic. Adică, numele „albanezi” pentru alte popoare ar putea însemna locuitorii munților albi înalți. Pe vârfurile munților puteți observa adesea zăpadă albă, calote glaciare. Albanezii sunt indo-europeni, apropiați de iliri, mesapi și traci dispăruți.
Россия. Темные допетровские времена. Гонения на целое сословие ‘веселых людей’ – скоморохов. После погрома ростовской ярмарки тяжелораненый дружинник князя Прохор попадает в плен к скоморохам. Восстановить его здоровье берется хромая знахарка Василина…Мир произведения, персонажи, события – плод фантазии автора. Любые пересечения с современностью случайны.
Грци су народ који чини главну популацију Грчке, Кипра. Име Грци су им у античко доба дали Римљани по имену једног од малих племена хеленских колониста у јужној Италији. Хеленски народ је почео да се формира око 12. века. пре нове ере е. као резултат мешања најстаријих становника Грчке, Пелазга, са придошлицама из Мале Азије (Тирсенима, Каријанима, итд.), који су, пак, дошли из степа јужног Урала (где су најстарији Индо -формирала се европска заједница), и племена са северозапада Балканског полуострва, која су се тада састојала углавном од четири племена: Ахејаца, Јонаца, Еолаца, Дора и још неких, мањих.
По окончанию войны с Наполеоном бывший гусарский штабс-капитан Уваров, а теперь уланский ротмистр, получает новое назначение и убывает к месту службы. Полина Григорьевна, которую Уваров любил, вышла замуж за человека, который покончил с собой, проиграв жизнь в карты. Прибыв на место, Уваров знакомится с бывшими сослуживцами покойного и становится участником мистических детективных событий, связанных с семьей Полины Григорьевны.
Az albánok Albániában, Koszovóban (Oroszország nem ismeri el Koszovót külön államként), Macedóniában, Szerbiában, Montenegróban, más országokban is vannak albán diaszpórák, különösen Olaszországban, Németországban, Svédországban, Franciaországban és más országokban. Az albán nyelv dialektusai és a néprajzi sajátosságok szerint az albánokat ghegekre (északon shkipeniára a gheg nyelvjárásban) és toszkokra (délen Shkiperia toszki nyelvjárásban) osztják. Az albánok antropológiai típusai közül a brachycephalic (dinári vagy adriai antropológiai típus) dominál (főleg északon és keleten). Az "albánok" név a latin albus – "fehér" és az alp – "magas hegy" kelta szóból származhatott. Vagyis az "albánok" elnevezés más népeknél a fehér magas hegyek lakóit jelenthetné. A hegyek tetején gyakran megfigyelhető fehér hó, jégsapkák. Az albánok indoeurópaiak, közel állnak az eltűnt illírekhez, messzapokhoz és trákokhoz.
Поиски национальной идентичности приводят героиню – русскоязычную кореянку – на родину предков. Она с интересом наблюдает и сравнивает новую для нее культуру и отмечает интересные моменты жизни в другой стране. Книга описывает, с какими трудностями она столкнётся, как будет осмысливать прошлый опыт переселения бабушек и дедушек, приведут ли поиски к желанному финалу и станет ли она своей на этой «новой другой» родине.
В книге достаточно подробно освещена история всего одного казачьего селения – станицы Гундоровской Донецкого округа Области войска Донского. Хронологические рамки этого документального повествования охватывают события с конца семнадцатого века и по середину двадцатого столетия. На примере всего лишь одной казачьей станицы раскрываются основы боевой службы донского казачества, участие его в войнах и боевых походах, показываются традиции и обычаи донских казаков во многих сферах жизни и деятельности. Автор рассказывает и о событиях, связанных с так называемым «расказачиванием», описывает период коллективизации и Великой Отечественной войны, прослеживает этапы превращения казачьей станицы в рабочий посёлок горняков. Книга будет интересна широкому кругу читателей, стремящихся познать малоизвестные страницы истории донского казачества.
Повесть Абузара Айдамирова "Один день судьбы", в которой показаны трагические события первых лет депортации чеченцев в Среднюю Азию и Казахстан в 1944 году. На примере нескольких человек автор сумел показать весь трагизм этих страшных годов, когда лишенные родины, разлученные с родными и близкими люди были поставлены в нечеловеческие условия. Вместе с тем показаны яркие образы представителей местных народов, которые оказывали посильную помощь переселенным народам.
Орловский Н. В. Страницы истории сельскохозяйственной науки XX века (воспоминания ученого) / 1999.– 496 с. В книге излагаются воспоминания известного ученого-почвоведа, доктора сельско¬хозяйственных наук, профессора Н.В. Орловского, содержащие малоизвестные и но¬вые материалы истории по переломным событиям сельскохозяйственной науки XX ве¬ка, свидетелем и участником которых он был. Воспоминания воссоздают атмосферу Тимирязевской сельскохозяйственной академии 20-х годов, борьбу мнений в биологи¬ческой науке в 30-40-х годах, освоение целинных земель в 50-х; описывают творческий путь ряда известных ученых-аграрников. Книга будет полезна почвоведам, экологам, агрономам, агролесо- и гидромелиора¬торам, обществоведам, практическим работникам сельского хозяйства, студентам и преподавателям высших учебных заведений.
В книге представлены хроники семьи автора в увязке с историческими событиями в России в течение XX века
О тамплиерах сказано много, но основные тайны ордена до сих пор не разгаданы. Как это так, бедные рыцари за короткий срок стали самыми богатыми землевладельцами в Европе. Они владели роскошными замками, строили дороги, давали в займы королям и графам. Начавший свое существование в 12 веке спустя малое время стал фактически правителем и крупным арендатором. Откуда взялись у нищенствующих рыцарей такие несметные богатства?
Обсуждается история аль-Андалус – территории Пиренейского полуострова, находившейся несколько веков под властью мусульман. Рассмотрен период от момента завоевания ее исламом в 712 до упразднения Кордовского халифата в 1031 году. Особое внимание уделено событиям, в результате которых наиболее развитое в экономическом и культурном отношении государство Западной Европы, находившееся, казалось бы, на пике своего политического могущества, в течение нескольких лет фактически прекратило свое существование. Сделана попытка рассмотреть эти события тысячелетней давности в широком историческом контексте, включая современность.
Приключения русского художника Ванейки Григорьева, который вместе с посольством Ивана Грозного приехал в город Лондон. Царь Иван сватается к английской королеве Елизавете, та, из ревности, строит политические козни, а Ванейка пишет портрет прекрасной незнакомки из дворцовой библиотеки. Чем закончатся приключения художника, сможет ли он избежать царского гнева и узнать, кого же он запечатлел на портрете, вы узнаете прочитав эту историческую повесть.
Жанр: История
Издательство: Фантом Пресс
Новая книга Джонатана Коу – это многочастный роман-сюита, где каждая часть – событие британской истории XX–XXi века, среди них – окончание Второй мировой войны, финал чемпионата мира 1966 года, свадьба принца Чарлза и Дианы, гибель принцессы Дианы, пандемия… В этой исторической призме преломляются судьбы Борнвилла, шоколадной столицы Соединенного Королевства, и семьи, жившей там в разное время. От событий незаметных частных жизней с их мелочами, одновременно и мимолетными, и повторяющимися, от ситуативных решений обычных британцев до общенациональных потрясений и эмоций – все есть в этом невероятно вместительном романе. Следуя за героями из поколения в поколение, на протяжении семидесяти пяти лет, Коу прослеживает изменения, которые претерпевает и в целом Британия, и частная жизнь британцев. Коу ведет своих героев через ностальгию по военному времени, через чувство английской исключительности, слабеющее с каждым десятилетием, через личные секреты и национальные мифы – его герои дрейфуют в потоке истории, романа, сбитые с толку, растерянные, но и воодушевленные. Роман Коу полон добродушного юмора, печали, надежды и, безусловно, честной мудрости. Это попытка ответить на вопрос, куда устремляется британская нация и как именно она выбрала эту дорогу.
Las tuberías de fuego, agua y cobre son los principales "componentes" para crear productos metálicos, el cobre y sus aleaciones en forma de bronce se han utilizado desde la antigüedad para fundir diversos productos, los tubos (tuberías) se utilizaron para fundir metal fundido.
Fire, water and copper pipes are the main "components" for creating metal products, copper and its alloys in the form of bronze have been used since ancient times for smelting various products, tubes (pipes) were used for casting molten metal.
или Войдите